Nova evropska raketa Ariane 6 spremna je za ljetno probno lansiranje. Njen prethodnik Ariane 5 lansirao je svoj poslednji let u julu 2023. godine. Nova raketa trebalo je da bude spremna da neprimetno preuzme lansirne dužnosti za Evropsku svemirsku agenciju (ESA) i druge komercijalne klijente.
Arijana 6 kasni Vrlo kasno. ESA-ini izvođači naporno rade na tome da se probni let obavi, vjerovatno sredinom juna/kraja jula. Ipak, prvi komercijalni let je verovatno tek ove zime.
Ova prva iteracija se zvanično zove Ariane 62, a podržana je parom strap-on bočnih pojačivača. Zajedno sa jezgrom stvarne rakete, kombinovana montaža je sposobna za istinsko teško podizanje lansiranja oko 10.000 kg tereta u nisku Zemljinu orbitu (LEO), ili 4.500 kg u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) i to je u stanju da zadovolji većinu zahteva ESA.
Ali dizajn jezgre rakete takođe može da primi 4 strap-on bustera i tako poveća svoj teretni kapacitet na masivnih 21.500 kg do LEO-a ili 11.500 kg GTO-u.
“Navođenje Ariane 6 da lansira i ponovo uspostavi pristup Evrope svemiru je od najvišeg prioriteta za ESA da nastavi redovno lansiranje raketa iz evropske svemirske luke,” rekao je Jozef Ašbaher. “Imati raketne faze zajedno na lansirnoj rampi označava početak lansirne kampanje i pokazuje da smo skoro tamo; Uskoro ćemo vidjeti kako se ova ljepota uzdiže prema nebu.”
Prošle nedelje tehnički timovi francuske svemirske agencije i Arianespace u francuskom lansirnom centru Kourou prevezli su centralno jezgro rakete na lansirnu rampu 24. aprila. Tokom naredna dva dana, dva bočna bustera rakete su premještena na podlogu.
Lansirna misija još uvijek ima posla da ne samo zapravo pričvrsti bustere, a zatim napravi razne električne i mehaničke veze, ali barem raketa poprima pravi oblik.
“Videti novi evropski lanser kako stoji na lansirnoj zoni označava završetak višegodišnjeg rada u dizajnerskim kancelarijama i proizvodnim pogonima ArianeGroup i svih naših industrijskih partnera u Evropi,” rekao je Martin Sion, izvršni direktor ArianeGroup. “Ovaj događaj takođe označava početak novog koraka prve letne kampanje, sa svim izazovima i složenostima koje to podrazumeva. Članovi našeg svemirskog tima Evropa donose sva svoja znanja i stručnost kako bi osigurali da prvi let bude potpuni uspeh.
U međuvremenu, ESA i Centar National d’Etudes Spatiales (CNES) traže novog okupatora za rezervnu lansirnu rampu. Nekada je bio dom ruskih raketa Sojuz koje je i sama redovno koristila Arianespace za lansiranje srednje težine. ESA je izgradila lansirnu rampu 2020. godine, ali je zaustavljena u februaru 2022. godine kada je Rusija uzvratila raznim globalnim sankcijama koje su joj uvedene nakon ukrajinskog sukoba.
CNES je objavio poziv za novog stanara za podlogu i pripadajuće zgrade. U dokumentima CNES-a navodi se da će potencijalna lansirna vozila kandidata morati da budu sposobna da rasporede teret od najmanje 1,5 tona u nisku Zemljinu orbitu. Pored toga, prvi let sa mesta lansiranja moraće da bude završen najkasnije do 2027. godine.
To će drastično ograničiti potencijalne ponuđače, ali jedan od potencijalnih kandidata je MaiaSpace, koji cilja 2025. godinu za prvi let svoje rakete Maia.
Ovo je dobra vijest za Kouroua, ali mora se spomenuti da je njegov rival SpaceX na dobrom putu da lansira svoj divovski svemirski brod Let #4, a proteklog vikenda završio je lansiranje za ESA iz svemirskog centra Kennedy. ESA teret je bio par Galileo GPS satelita i bio je 20. – i posljednji – let jednog od sada poznatih pouzdanih bustera Space X-a. Ovaj specijalni buster nije pronađen s obzirom na to da je bio potreban za nošenje teške misije u srednju Zemljinu orbitu.
