Izveštaj Euroconsult-a predviđa značajan rast broja lansiranih satelita i vođenih komercijalnim konstelacijama. Izvještaj o tržišnoj inteligenciji predviđa da će se u prosjeku svake godine lansirati preko 2,500 satelita – ili sedam satelita dnevno u ukupnom iznosu od 3 tone mase – preko 2022-2031.
Što se tiče broja satelita, negeostacionarna sazviježđa ostaju najveći pokretač tržišta, jer se očekuje da će 83 svih satelita koji će biti lansirani preko 2022-2031 biti dio sazviježđa, iako čine samo 30 % proizvodne i lansirne vrijednosti.
Euroconsult kaže da će građani i kupci odbrane ostati nasledni kupci, držeći najveću tržišnu vrednost od milijardu dolara svake godine sa tri četvrtine potražnje u proizvodnji i lansiranju. Samo šest vodećih vlada ili organizacija u svemiru (SAD, Kina, Rusija, Japan, Indija i evropske vlade, EU i ESA) činiće dve trećine potražnje.
Komercijalna potražnja doživeće novi podvig jer će novi širokopojasni operateri NGSO konstelacije činiti polovinu komercijalne potražnje u proizvodnji i lansirnoj vrednosti od 5,3 milijarde dolara godišnje, dok će GEO com-sat u proseku koštati 3,2 milijarde dolara. Euroconsult predviđa godišnji prosjek narudžbi po 2022, što odražava eroziju radiodifuznog poslovanja i pomak prema širokopojasnom poslovanju koji se pojačava i još uvijek ne nadoknađuje prethodni,” navodi Euroconsult.
Međutim, izveštaj dolazi sa upozorenjem. U saopštenju se navodi da će povećanje koncentrisanih zahteva za satelitima od strane malog broja novih kupaca sa visokim pritiskom na njihovu strukturu troškova takođe staviti marže dobavljača pod pritisak,” rekao je urednik izveštaja Maksim Puteaux. “Pratili smo satelitske ‘mega fabrike’ i primetili da se pojavljuju deset puta brže od projektovane potražnje. Kao što očekujemo da će nasledni prodavci zadržati najmanje 40 procenta buduće potražnje u vrednosti, prekomerna ponuda proizvodnje je stvarna, a održivost je ugrožena.”
“Satelitskim tržištima nije strana makroekonomska neizvesnost zbog rata u Ukrajini, pandemije kovida, poremećenih lanaca snabdevanja, visoke inflacije i promena monetarne politike centralnih banaka. Satelitska industrija se trenutno suočava sa značajnim promenama jer potražnja za satelitima postaje sve više koncentrisana na šačicu NGSO širokopojasnih plejera, dok tržišna vrednost i dalje ostaje ravnomerno raspoređena među igračima i orbitama. Smatrane uglavnom neprofitabilnim do danas, ove konstelacije stavljaju veliki naglasak na trenutne mogućnosti snabdevanja i dovode u pitanje adresibilnost dobavljača kroz njihovu vertikalnu integraciju,” dodaje se u izveštaju.
